Antibiotici – kako ih pametno (is)koristiti?

Šta su antibiotici?

Verujemo da je pojam antibiotik svima dobro poznat, kao i upotreba antibiotika, jer gotovo da ne postoji čovek koji ih nije koristio, makar jednom u životu. Antibiotici predstavljaju jednu od najvažnijih grupa lekova, i kao takvi su jedno od najvećih otkrića moderne medicine. Otkriće antibiotika je produžilo životni vek svakom stanovniku naše planete, za otprilike 10 godina.

Antibiotici su lekovi koji se primenjuju za lečenje zaraznih bakterijskih bolesti, odnosno hemijski agensi koji svojim dejstvom uništavaju patogene mikroorganizme ili zaustavljaju njihov rast i razmnožavanje. Da bismo saznali sve o njima, prvo šta znači složenica antibiotik, koje vrste antibiotika postoje, koji su antibiotici najpoznatiji, koji je najjači antibiotik, odnosno koji je najbolji antibiotik, koji su to najpoznatiji antibiotici koje smo verovatno svi nekada primenili, pokrenućemo naše malo istraživanje od samog početka i saznati prvo šta su mikroorganizmi na koje antibiotici deluju, šta je medicini  donelo otkriće antibiotika, tj. ko je otkrio antibiotik, odnosno ko je otkrio penicilin.

 

Antibiotici – otkriće i podela

Prva iskustva vezana za otkriće antibiotika vezana su za začeće prvih naučnih istraživanja Pasteura i Joubera, krajem 19. veka.  Za otkriće penicilina kao antibiotika zaslužan je škotski mikrobiolog Aleksandar Fleming, koji je 1928. godine u svom eksperimentu otkrio direktno delovanje penicilina na uzorku stafilokokne bakterije koja je prekrivala dno Petrijeve šolje. Na mestima gde je bio dodat penicilin antibiotik, pojavili su se čisti krugovi i vidljivo dno šolje. Stoga je zaključeno da penicilin ima inhibitorno dejstvo na razvoj bakterija. Za otkriće penicilina Aleksandar Fleming je 1945. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

Postoji veliki broj antibiotika, kao i njihovih podela. U zavisnosti od (mikro)organizma koji izaziva infekciju, antiinfektivni lekovi se dele na sledeće grupe:

  • Antibakterijski lekovi (npr. antibiotici: penicilini, cefalosporini i dr.): mogu biti baktericidnog ili bakteriostatskog dejstva
  • Antivirusni lekovi (npr. aciklovir)
  • Antigljivični lekovi (npr. itrakonazol)
  • Antiprotozoalni lekovi (npr. hlorokin)
  • Antihelmintici (npr. albendazol)

 

Vrste antibiotika

Za klasifikaciju antibiotika se najčešće koristi njihova hemijska struktura. Stoga se antibiotici  po hemijskoj strukturi svrstavaju u sledeće grupe:

  • Beta-laktamski antibiotici:
  • Penicilini, odnosno penicilinski antibiotici-(amoksicilin, ampicilin, piperacilin, fenoksimetilpenicilin, amoksicilin i klavulanska kiselina)
  • Cefalosporini-(cefaleksin, cefazolin, cefuroksim, ceftriakson, cefiksim, cefpirom)
  • Makrolidni antibiotici– (eritromicin, klaritromicin, azitromicin, roksitromicin)
  • Aminoglikozidi– (streptomicin, gentamicin, netilmicin, amikacin)
  • Tetraciklini– (tetraciklin, oksitetraciklin, doksiciklin, metaciklin i demeklociklin)
  • Glikopeptidi-(vankomicin, teikoplanin)
  • Sulfonamidi-(trimetoprim, sulfametoksazol)
  • Hinolonski antibiotici-(ciprofloksacin, levofloksacin, ofloksacin, norfloksacin, akrosoksacin i pefloksacin)
  • Antituberkulotici (izoniazid, etambutol, pirazinamid, rifampicin, kapreomicin)

 

U današnje vreme efektivnost i dostupnost antibiotika dovode do njihove prekomerne upotrebe, pa i zloupotrebe, kada ih recimo dosta ljudi uzima na svoju ruku, ili se igraju Gugl doktora i tamo se pitaju najrazličitije stvari – koji su najbolji antibiotici za grlo, da li uzeti panklav ili pancef, koji uzeti antibiotik za urinarne infekcije, koji je dobar antibiotik za otok zuba, koji je najbolji antibiotik za upalu bubrega, posle koliko antibiotik počinje da deluje, koji je dobar antibiotik za sinuse, koji su to jaki antibiotici, koji je najbolji antibiotik.

Zbog toga je jako bitno istaći da je za propisivanje antibiotika odgovorno samo stručno lice, tj. odgovarajući lekar ili farmaceut, kako bi se ispoštovala dobra praksa i postiglo pravovremeno i ograničeno dejstvo leka, odnosno antibiotika u zavisnosti od datog stanja, tj. bolesti.

Na pitanje koliko često sme da se pije antibiotik, odgovor bi bio – samo kada lekar proceni nužnost njegove upotrebe za određeno stanje, uglavnom je prosečna upotreba antibiotika ograničena na 7-10 dana.

 

Probiotik uz antibiotik

Antibiotici se koriste isključivo u lečenju bakterijskih infekcija, odnosno pijemo ih da bi uništili loše bakterije, koje su izazvale bolest u našem organizmu. Antibiotska terapija propisana od strane lekara utiče na narušavanje ravnoteže i oštećenje crevne flore, a može dovesti i do brojnih stomačnih tegoba poput dijareje, nadutosti, grčeva, mučnine, što spada u neželjena dejstva antibiotika. Upravo iz tih razloga, kao i da bi mikrobiota bila obnovljena i zaštićena dobrim bakterijama za vreme antibiotske terapije se uzima probiotik uz antibiotik. Ako se pitate kako se pije probiotik uz antibiotik, obično je poželjno da postoji razmak od minimum 2-3 sata između uzimanja probiotika i antibiotika. Međutim, probiotici koji sadrže probiotski kvasac, S. boulardii, se mogu uzimati u isto vreme sa antibiotikom.

 

Ukoko vam je potrebno više informacija o antibioticima, predlažemo da pročitate neki od sledećih članaka:

 

Literatura:

  1. Nacionalni vodič dobre medicinske prakse “Racionalna upotreba antibiotika”, Beograd 2018. Urednik: Prof. dr Mijomir Pelemiš, predsednik Radne grupe za izradu vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika;
  2. Global action plan (GAP) on antimicrobial resistance. http://www.who.int/antimicrobial-resistance/publications/global-action-plan/en/ ;
  3. European Commission. EU Guidelines for the prudent use of antimicrobials in human health (2017/C 212/01). https://ec.europa.eu/health/amr/sites/amr/files/amr_guidelines_prudent_use_en.pdf ;
  4. Cizman M, Beovic B, Krcmery V, Barsic B, Tamm E, Ludwig E, Pelemis M, Karovski K, Grzesiowski P, Gardovska, D, Volokha A, Keuleyan E, Stratchounski L, Dumitru C, Titov LP, Usonis V, Dvorák P. Antibiotic policies in Central Eastern Europe. Int J Antimicrob Agents. 2004;24(3):199–204;
  5. Kula B, Djordjevic G, Robinson JL. A Systemic review: can one prescribe carbapenems to patients with IgEmediated allergy to penicillins or cephalosporins? Clin Infect Dis 2014; 59: 1113–22;
  6. Prostran M i saradnici. Antibiotici 2001. Prostran M, Kažić T (urednici). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2001: 1–548;
  7. Prostran MŠ, et al. Cefalosporini četvrte generacije. U: Prostran M, Kažić T (urednici). Antibiotici 2001. Zavod zaudžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2001: 505–16;
  8. Prostran MŠ. Neželjena dejstva i interakcije. U: Kažić T, Ostojić M (urednici). Klinička kardiovaskularnafarmakologija (4. izdanje). Integra, Beograd 2004: 125–47