Da li stres izaziva ekcem?
U zadnje vreme čujemo sve više stručnih informacija da značajan broj kožnih stanja, kao što je atopisjki dermatitis ili ekcem, je najviše vezan za stres kojim smo svakodnevno izloženi. Zašto se to dešava?
Znamo da stres izaziva porast hormona kortizola, što može dovesti do okidača kod osoba sa ekcemom.
Atopijski dermatitis, poznatiji kao ekcem, može biti uznemirujuće stanje, posebno zbog mnogih okidača, koji mogu izazvati izbijanje crvenog osipa na koži praćenog svrabom. Suvo vreme, hemikalije za domaćinstvo u kozmetici ili sredstvima za higijenu i alergeni u vazduhu mogu izazvati pojavu ekcema.
Za razliku od najbrojanih okidača dermatitisa, stresom, kao jednim od najčešćih pokretača ekcema, može biti teže upravljati, jer možda nećete moći da regulišete svoj izvor stresa ili možda niste svesni da ste pod stresom. Ovo posebno važi kada je stres uzrokovan poslom, porodicom ili drugim svakodnevnim situacijama koje su van vaše kontrole.
Razumevanje uzroka vašeg stresa i načina na koji je on povezan sa vašim ekcemom može vam pomoći da naučite kako da upravljate njime i sprečite stres da izazove pojavu ekcema.
Ekcem i stres – veza postoji
Ekcem može imati nekoliko osnovnih uzroka. Kod nekih osoba, pojava ekcema je posledicagenetske mutacije koja utiče na sposobnost vašeg tela da proizvodi kožni protein koji se zove filagrin. Bez dovoljno ovog proteina, vaša koža može lako da se osuši. Ovo vas čini podložnijim iritaciji kože i pojavi ekcema.
Pojava ekcema, kao što je slučaj sa drugim kožnim oboljenjima, može biti izazvano stresom. Stres izaziva porast hormona kortizola (ponekad se naziva hormon stresa). Tada može doći do pojave ekcema.
Jedna studija [1] iz 2010. sugeriše da stres otežava vašoj koži da se oporavi od iritacije i oštećenja. Ne samo da stres izaziva ekcem, već može da produži pojavu ekcema, što dovodi do još većeg stresa, u naizgled beskonačnom ciklusu.
Da li je uzrok ekcema nešto više od stresa?
Osobe koje pate od akutnog dermatitisa, a posebno deca mlađeg uzrasta usled simptoma koji prate ovo stanje – kao što su peckanje, svrab, nedostatak sna, postaju nervozna, pod velikom količinom stresa, tako da se usled toga mogu javiti i problemi psihičkog tipa, kao što su tuga, potištenost, povlačenje u sebe, stid, koji posle dužeg vremena mogu preći u anksioznost ili depresiju. Jedan od uzroka atopijskog dermatitisa je pad imuniteta.
Povezanost između emocionalnog stanja i imunog sistema itekako postoji, i činjenica je da emocionalna uznemirenost utiče na pad imuniteta, a visok nivo stresa je povezan sa značajnim smanjenjem prirodnog odbrambenog mehanizma kože. Zato je za osobe sa atopijskim dermatitisom važno da izdvoje vreme za odmor i relaksaciju, a u slučaju pojave anksioznosti ili depresije neophodno je potražiti pomoć stručnjaka. Psihoterapija može uspešno uticati na ponašanja koja nastaju usled dugotrajne borbe sa ekcemom poput smanjenog samopouzdanja, implusivnosti, povlačenja u sebe, anksioznosti i depresije.
Ekcem i ostali okidači
Ekcem može biti uzrokovan alergijskim reakcijama, izloženosti zagađenju ili drugim toksinima u vazduhu, kao i hemikalijama u proizvodima koje svakodnevno koristimo. Takođe i polen, dlake mačaka i pasa, kao i buđ mogu izazvati ekcem. Alergije na hranu, kao što su pšenica, jaja ili mlečni proizvodi, takođe mogu izazvati pojavu ekcema.
Hemikalije
Upotreba šampona, balzama ili sredstva za kupanje sa određenim hemikalijama takođe može izazvati ipojavu ekcema. Ako možete tačno da odredite uzročnik pojave ekcema kod vas, pokušajte da izbegnete te hemikalije ili alergene i koristite drugačije kozmetičke proizvode da biste ograničili svoju izloženost potencijalnim okidačima.
Prevencija ekcema
Postoji dosta preventivnih mera koje možete preduzeti da biste izbegli pojavu ekcema.
Smanjenje stresa
Prvo, učinite sve što možete da smanjite dnevni nivo stresa.
- Vežbajte oko pola sata svakog dana. Ovo može uključivati trčanje, dizanje tegova ili druge lagane aktivnosti. Postavite dugoročne ciljeve tako da postepeno uključite svakodnevnu fizičku aktivnost u svoju rutinu.
- Meditirajte 10 minuta ili više dnevno.
- Redovno provodite vreme sa porodicom ili dobrim prijateljima.
- Spavajte najmanje 7 do 8 sati tokom noći
- Primenite zdravu ishranu uz što više probiotskih namirnica koje će podržati zdrav mikrobiom i imunitet vašeg stomaka
Promena životnog stila
Takođe možete da promenite način života da biste smanjili izloženost okidačima ekcema:
Posetite alergologa i testirajte se na alergene koji mogu izazvati vaš ekcem. Kada saznate na šta ste alergični, pokušajte da izbegnete izloženost ovim alergenima što je više moguće.
Koristite hidratantnu kremu najmanje dva puta dnevno kako biste kožu održali vlažnom i manje podložnom isušivanju i iritaciji. Korišćenje bebinog ulja na vlažnoj koži (posle kupanja ili tuširanja) je takođe efikasno.
Kratko se kupajte ili tuširajte u mlakoj vodi. Koža osoba koje imaju problem sa ekcemima sklona je isušivanju, naročito prilikom pranja toplom vodom.
Koristite blago sredstvo za pranje tela ili sapun da biste izbegli prekomerno izlaganje hemikalijama i isušivanje kože.
Nakon kupanja ili tuširanja, koristite čist peškir da glatko i postepeno osušite kožu ili brzo obrišite vodu rukama. Koristite hidratantnu kremu dok je vaša koža još vlažna.
Nosite odeću koja omogućava vašoj koži da diše i koja ne tare kožu, što može izazvati iritaciju.
Neki kućni tretmani, kao što je kokosovo ulje, takođe mogu pomoći u ublažavanju simptoma ekcema i sprečavanju daljeg izbijanja vlaženjem kože.
Tretman ekcema lekovima
Postoji mnogo različitih opcija lečenja ekcema i stresa koji može proisteći iz njega, uključujući lekove, topikalne ili oralne tretmane bez recepta (OTC) i fototerapiju.
OTC losioni i hidratanti mogu pomoći da se minimizira svrab i simptomi. Lokalni steroidi i drugi OTC topikalni tretmani pomažu u pružanju kratkotrajnog lečenja ublažavanjem svraba i upale.
Lečenje ekcema lekovima na recept uključuje oralne lekove, antiinflamatorne lekove, lokalne inhibitore kalcineurina, lokalne kortikosteroide i još mnogo toga. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome koja opcija je najbolja za vaše lečenje ekcema.
Lečenje ekcema
Da biste napredovali u lečenju ekcema, potrebno je da potražite savet od svog lekara primarne zdravstvene zaštite , kao i dermatologa. Ako verujete da je kod vas stres značajan faktor u izazivanju ekcema, razgovarajte sa svojim lekarom o sledećim koracima. Mogu se predložiti i dodatne opcije, kao što su savetovanje psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta u vezi stresa i anksioznosti.
Vaš dermatolog vam može pomoći u vezi pravih preporuka proizvoda za negu kože.
Ekcem: Zaključak
Ekcem može biti teško u potpunosti izbeći. Može se prenositi porodično i mogu ga izazvati faktori van vaše kontrole, posebno alergeni ili drugi nevidljivi uzroci u životnoj sredini. Ali postoji mnogo toga što možete učiniti da svedete rizik pojave ekcema na minimum.
Mnoge promene u načinu života i razni tretmani, kao što su hidratantne kreme, vežbanje podrška grupe ljudi koji takođe imaju ekcem, mogu vam pomoći da upravljate ekcemom i da se nosite sa njim na pozitivan način. Sa svojim ekcemom pod kontrolom, možete smanjiti stres koji uzrokuje pojavu ekcema i minimizirati stres koji je rezultat ekcema.
Literatura:
- Heathline: “Eczema and Stress: What’s the Connection?”; Medicaly Reviewed Article
- Acta Derm Venereol 2010; “Effect of Itch, Scratching and Mental Stress on Autonomic Nervous System Function in Atopic Dermatitis”; Bryant W. Tran; Alexandru D.P. Papoiu; Carmen V. Russoniello; Hui Wang; Tejesh S. Patel; Yiong-Huak Chan; Gil Yosipovitch; https://www.medicaljournals.se/acta/download/10.2340/00015555-0890/
- BMC Dermatology : “Factors accounting for the association between anxiety and depression, and eczema: the Hordaland health study” (HUSK); Marianne Klokk, Karl Gunnar Gotestam & Arnstein Mykletun; https://bmcdermatol.biomedcentral.com/articles/10.1186/1471-5945-10-3 ;
Reference:
[1] Acta Derm Venereol 2010; “Effect of Itch, Scratching and Mental Stress on Autonomic Nervous System Function in Atopic Dermatitis”; Bryant W. Tran; Alexandru D.P. Papoiu; Carmen V. Russoniello; Hui Wang; Tejesh S. Patel; Yiong-Huak Chan; Gil Yosipovitch; https://www.medicaljournals.se/acta/download/10.2340/00015555-0890/