Šta je imunitet, tj. imuni sistem?
Imuni sistem je izvanredan odbrambeni mehanizam čija je osnovna funkcija da zaštiti organizam od patogenih mikroorganizama. Sastoji se iz mnoštva različitih ćelija i molekula koji čine dinamičnu mrežu. Komponente imunog sistema čine prirodne barijere, sistem nespecifične i specifične imunosti. Prirodne barijere su koža i sluznice respiratornog, urogenitalnog ili digestivnog trakta. Sistem nespecifične imunosti se aktivira brzo (u prvim minutima i satima posle prodora uzročnika) i ima značajnu ulogu u ranoj odbrani od infekcija i aktivaciji specifičnog imunog sistema. To je prva linija odbrane organizma, sa kojom smo rođeni.
Specifična imunost (adaptivna ili stečena) podrazumeva specifičnost za agens koji ga je izazvao i nastanak imune memorije putem limfocita. Ovaj imunitet može trajati godinama, a u nekim slučajevima daje i doživotnu odbranu od određenih virusa ili bakterija. Takođe, specifična imunska reakcija može biti zasnovana na delovanju ćelija (celularni ili ćelijski imunitet), najvećim delom limfocita, putem kojih se obezbeđuje odbrana od tumora i mikroorganizama (prvenstveno gljivica i virusa).
Imunitet kod dece
Kada deca dođu na svet njihov imuni sistem još uvek nije potpuno zreo. Presudan period za razvoj imuniteta kod dece jeste period prvih 1000 dana, počevši od začeća kada majka prenosi antitela (pasivni imunitet) putem placente, dojenjem nakon rođenja, pa sve do kraja druge godine života. U tom najmlađem uzrastu deca dosta vremena provode u zatvorenom prostoru, vrtićima i školama, gde je velika mogućnost da od druge dece dobiju viruse i bakterije. Samim oboljevanjem deca stiču imunitet, a njihov imunološki sistem postaje sve jači.
Što su deca mlađa to je njihov imunološki sistem slabije razvijen jer prethodno nisu dolazili u kontakt sa patogenima, pa se često dešava da po polasku u kolektiv stalno budu bolesna. Ti kontinuirani susreti obogaćuju njihovu imunološku memoriju, dok imunološke ćeliije njihovog tela uče iz svakog slučaja. Kako njihov imunitet počinje da prepoznaje mikrobe sa kojima se najčešće susreće, ta postepena adaptacija znači da imuni sistem dece postaje jači kako deca sazrevaju. Zbog toga su deca u periodu adolescencije manje podložna infekcijama u odnosu na malu decu i decu predškolskog uzrasta.
Šta najviše utiče na imunitet dece?
Na imunitet dece najviše utiče ishrana koja treba da bude uravnotežena i raznovrsna. Bitno je ograničiti unos i industrijskih prerađevina koje imaju aditive (aditivi izazivaju alergijske reakcije koje dodatno slabe imuni sistem). Deca bi, kao i odrasli, trebalo da imaju tri glavna obroka i dve užine.
Takođe, istraživanja su pokazala da dovoljno sna ima bitnu ulogu u razvoju imuniteta kod dece. Deci je san potreban za rast (hormon rasta se najviše luči tokom spavanja), kao i za odmor, regeneraciju i svakodnevne aktivnosti. Broj sati sna zavisi od uzrasta, pa tako novorođenče ima potrebu da spava u proseku 16h dnevno, deci uzrasta do 3 godine je potrebno između 11 i 14h sati sna, za predškolsku decu je potrebno oko 10h sna, a starijoj deci oko 8h sna dnevno.
Takođe, održavanjem higijene smanjujemo šansu da organizam dođe u kontakt sa neželjenim mikrobima. Redovno pranje ruku može sprečiti njihov prodor u organizam. Boravak na svežem vazduhu i fizička aktivnost su bitni za jak imunitet i zdrav organizam.
Mikrobiota i imunološka odbrana
Gastrointestinalni sistem ima ključnu ulogu u stvaranju normalnih mehanizama imunološke odbrane. Kompleksna zajednica mikroorganizama, bakterija, gljivica i virusa koji žive u digestivnom traktu ljudi i dece naziva se crevna flora ili crevna mikrobiota. Svaka osoba ima jedinstvenu crevnu mikrobiotu koja se formira nakon rođenja. Većina ovih mikroorganizama ima važnu ulogu u funkcionisanju čitavog organizma. Gastrointestinalni trakt je naseljen milijardama bakterija i da bi on funkcionisao za njegovu normalnu fiziološku funkciju potrebne su bakterije, od čega su 80% „dobre“ bakterije, čijim smanjenjem se povećava naseljavanje patogenih, „loših“, bakterija. Kada se naruši ravnoteža u crevnoj mikroflori se javlja disbioza, a ova neravnoteža „dobrih“ i „loših“ bakterija može izazvati metabolički ili imunološki odgovor domaćina.
Smatra se da je mikrobiota prva linija odbrane kada kod deteta dođe do infekcije. Istraživanja su pokazala da postoji jaka veza između zdravlja i prisustva ili odsustva određenih grupa crevnih mikroba. Razvoj mikrobiote i sazrevanje imunog sistema na nivou creva dešavaju se istovremeno još u najranijem životnom dobu.
Primena probiotika u cilju pobošljanja imuniteta
U činjenici da se u gastrointestinalnom traktu nalazi preko 70% svih imunih ćelija nalazi se i odgovor na pitanje kako poboljšati imunitet. Najprirodniji način za ovo su zdrava ishrana i probiotici. Probiotici su živi mikroorganizmi koji, dati u odgovarajućim količinama, deluju povoljno na zdravlje domaćina. Osim što zaustavljaju dijareju i ublažavaju stomačne tegobe, poboljšavaju kvalitet života obolelih od zapaljenskih bolesti creva i daju se deci koja pohađaju kolektive i utiču na jačanje imuniteta.
Primena tačno određenih sojeva probiotskih mikroorganizama (čija efikasnost je potvrđena kliničkim studijama), datim u određenoj količini (dozi) i na pravilan način (najbolje uz obroke koji sadrže hranu bogatu vlaknima ) na prirodan način se poboljšava imunitet. Efikasnost probiotika je soj-specifična, odnosno efikasnost zavisi pre svega od jednog ili više sojeva mikroorganizama koje sadrže. Probiotske bakterije roda Lactobacillus i probiotska gljivica Saccharomyces boulardii su najispitivaniji sojevi za primenu kod dece. Brojne kliničke studije potvrđuju njihovu efikasnost, dok svetska i evropska udruženja lekara preporučuju njihovu primenu kod dece u određenim indikacijama.
Osim adekvatnog izbora probiotskog soja, treba voditi računa da svaki soj bude zastupljen u odgovarajućoj dozi, odnosno broju kolonija. Probiotski preparat bi trebalo da sadrži najmanje 5 milijardi kolonija. Preparati probiotika, osim samih probiotskih sojeva, mogu da sadrže i određene dodatke (mikroelemente, vitamine i slično) koji takođe poboljšavaju imunitet.
Od mikroelemenata za poboljšanje imuniteta se najčešće koristi cink.
Enterobiotik® JUNIOR
Doza od 15 milijardi probiotskih ćelija iz roda Lactobacillus i Saccharomyces zajedno sa preporučenom dozom cinka su na jedinstven način objedinjene u kapsuli Enterobiotik® JUNIOR.
Enterobiotik® Junior je prvi probiotski preparat koji sadrži jedinstvenu kombinaciju dokazano efikasnih sojeva probiotske gljivice S. boulardii i probiotskih bakterija Lactobacillus rhamnosus GG i Lactobacillus plantarum 6595 u jednoj kapsuli, dodatno obogaćenu cinkom (5mg). Pored adekvatnih sojeva u odgovarajućem broju, dodatni kvalitet probioticima proizvedenim u Probiotic Excellence Centru garantuje i a-TECH pakovanje koje štiti osetljive žive mikroorganizme od ambijentalnih uslova i obezbeđuje isti broj probiotskih mikroorganizama u preparatu na početku i na kraju roka upotrebe.
dr Marija Dogandžić, školski pedijatar,
DZ Zvezdara
