Koji probiotici su najbolji za tinejdžere?

Kako probiotici mogu pomoći tinejdžerima?

Roditelji tinejdžera će vrlo dobro znati da prelazne godine između detinjstva i odraslog doba mogu biti pune previranja. Ove godine su često teške za sve ukućane, jer tenzije rastu, kao i temperament. U ovom članku ćemo obratiti pažnju na fizičke promene koje se dešavaju tokom adolescencije, tako i faktore načina života koji utiču na fizičko blagostanje ovih mladih ljudi. Takođe ćemo razgovarati o iznenađujućoj ulozi koju mikrobiom može da igra u uobičajenim „tinejdžerskim” simptomima i kako probiotici mogu pomoći.

Fizičke promene tokom adolescencije

Postoje dve glavne oblasti fizičkih promena tokom adolescencije koje imaju dalekosežne efekte na telo. Prva, i najočiglednija, je početak hormonalnih promena, a druga (manje očigledna) oblast promene je u mozgu. Razvoj mozga se često zanemaruje kada pokušavate da razumete i upravljate „nemirnim vodama“ tinejdžerskih emocija! Hajde da bliže osmotrimo ove oblasti.

Polni hormoni i probiotici

Polni hormoni su prisutni u malim količinama od rođenja, ali se povećavaju tokom puberteta. Glavni polni hormoni su estrogen (odgovoran za anatomske promene i početak menstruacije kod devojčica) i testosteron (odgovoran za razvoj dlaka na licu, produbljenje glasa kod tinejdžera i dr.).

Pored transformacije tela deteta u telo mlade odrasle osobe, iznenadni porast polnih hormona takođe može dovesti do promena u ponašanju. Kao rezultat velikih fluktuacija hormona, tinejdžeri mogu da dožive intenzivne emocije i mogu da prelaze iz jednog emocionalnog stanja u drugo. Porast interesovanja za romantične veze za mnoge može biti zbunjujuće i doneti nove emocionalne izazove.

Polni hormoni takođe utiču na cirkadijalni ritam, što znači da tinejdžeri mogu biti skloni da ostanu budni kasnije noću. Nedostatak kvalitetnog sna doprinosi svim emocionalnim poteškoćama, a takođe utiče na fizičko telo na mnogo načina, uključujući smanjenje imuniteta, ometanje zarastanja rana, utiče na kogniciju i izaziva promene nivoa šećera u krvi.

Na kraju, polni hormoni takođe izazivaju povećanje proizvodnje sebuma, što često dovodi do začepljenih pora i akni. U vreme kada izgled postaje sve važniji, problemi sa zdravljem kože mogu biti stalni izvor uznemirenja i niskog samopouzdanja za tinejdžere.

Dok hormoni igraju ulogu u tom procesu, tinejdžerske akne su zapravo zapaljensko stanje, pri čemu oboleli imaju više nivoe inflamatornih citokina (markera) u krvi. Upala često potiče iz creva, jer toksini proizvedeni od patogenih (štetnih) sojeva bakterija I gljivica zazivaju upalu crevne sluznice.

Uzimanje dobro istraženog probiotika sa više sojeva može biti od pomoći za ponovno uspostavljanje ravnoteže crevne flore i smanjenje sistemske upale. Pored toga, pokazalo se da soj Streptococcus salivarius in vitro smanjuje kolonizaciju Propiobacterium acnes. P. acnes je patogena vrsta bakterija koja je često umešane u nastanak akni (bubuljica). Odnos između creva i kože, poznat kao osovina creva-koža, uzbudljiv je naučnicima i nudi potpuno novi put za negu kože.

Razvoj mozga kod tinejdžera

Možda ćete biti iznenađeni kada saznate da se ljudski mozak ne smatra potpuno razvijenim sve do kasnih 20-ih! Dakle, dok tinejdžer prolazi kroz anatomske promene zbog kojih spolja više liči na odrasle osobe, kognitivno su još uvek prilično daleko od dostizanja zrelosti.

Prefrontalni regioni mozga, uključujući frontalni režanj, su poslednji koji se u potpunosti razvijaju, ne dostižući punu zrelost sve do naših kasnih dvadesetih. Prednji režanj je odgovoran za mnoge složene misaone procese, uključujući racionalno razmišljanje, predviđanje posledica za naše postupke i suzbijanje društveno neprihvatljivog ponašanja. Ovaj region igra veliku ulogu u našem izboru između toga šta bi bilo dobro ili loše preduzeti u datoj situaciji. S obzirom da je ovaj region mozga još uvek u nezrelom stanju, tinejdžeri često mogu da donesu ono što bi odrasli smatrali lošim ili „rizičnim“ izborima.

Dakle, dok „hormoni” uglavnom preuzimaju krivicu za tinejdžersku neraspoloženost, u stvarnosti je razvoj mozga ili njegov nedostatak takođe uključen.

Promene životnog stila u adolescenciji

Zajedno sa fizičkim promenama, većina tinejdžera takođe vidi velike promene u svom načinu života u ovim prelaznim godinama. Ne treba zanemariti koliko ovi faktori načina života mogu uticati i na njihovo zdravlje i na raspoloženje.

Tipični simptomi koji se javljaju tokom tinejdžerskih godina uključuju akne, debljanje, umor, anksioznost, probleme sa samopouzdanjem i neraspoloženje. Sve ovo može pomoći u poboljšanju izbora načina života. Zanimljivo je da većina ovih simptoma takođe reaguje na poboljšanja crevnog mikrobioma.

Tinejdžerske godine su obično kada deca počinju da preuzimaju malo više kontrole nad sopstvenim životima. Pošto su ranije zavisili od roditeljskog nadzora, sada mogu početi da imaju veći uticaj na faktore kao što su šta i kada jedu i koliko spavaju. Pored toga, spoljni pritisci se povećavaju kako se tinejdžeri suočavaju sa stresom na ispitu, a takođe i pritiskom svojih vršnjaka da možda imaju najnoviju garderobu u trendu ili da izgledaju na određeni način.

Ishrana tinejdžera, zdravlje creva i probiotici

Čim izađu iz kuće, naši tinejdžeri su bombardovani reklamama i iskušenjem konzumiranja obroka u pokretu. Ovo ne doprinosi optimalnom varenju, jer telo bolje vari kada je u mirovanju i u sinhronizaciji sa cirkadijanskim ritmovima. Mnogi adolescenti postanu žrtve brzog povećanja šećera, ali verovatno ne shvataju da šećer šteti našem zdravlju na mnogo nivoa.

Prvo, ishrana sa visokim sadržajem šećera stvara pustoš u crevima, hraneći loše bakterije i gljivice. Prekomerni rast patogenih mikroba može dovesti do simptoma kao što su nadimanje, zatvor ili dijareja i bol u stomaku. Na širem nivou, može biti i faktor sistemskih simptoma, kao što su gojaznost, akne, upale i, naravno, hormonske fluktuacije. U vreme kada hormoni već rastu, sve su to simptomi bez kojih bi se moglo. Pomaganje vašim tinejdžerima da shvate veze između onoga što jedu i kako se osećaju i izgledaju moglo bi da im olakša adolescenciju.

Dobro zdravlje creva je od vitalnog značaja za održavanje ravnoteže hormona. Ako je prisutan zatvor, „potrošeni“ hormoni se mogu ponovo apsorbovati, a ne izlučiti iz creva. Recikliranjem „starih“ hormona na ovaj način, poznato je da zatvor pogoršava postojeće hormonalne probleme. Da bi poboljšali pravilnost rada creva, tinejdžeri treba da se postaraju da jedu hranu bogatu vlaknima, sa puno svežeg voća i povrća. Takođe je važno održavati adekvatan nivo hidratacije i osigurati redovnu fizičku aktivnost. Podsticanje tinejdžera da se pridruže sportskim aktivnostima u školi i van nje, ili planiranje porodičnih putovanja radeći nešto aktivno tokom vikenda, su dva dobra načina da se tinejdžeri fizički aktiviraju.

Pored toga, pokazalo se da probiotici poboljšavaju vreme prolaska hrane kroz creva.

Nedostatak sna

Polni hormoni utiču na naš cirkadijalni ritam, što znači da se tinejdžeri uveče često osećaju puni energije i otporni su na ideju da odu u krevet. Ovo, zajedno sa iskušenjima koja nude njihovi telefoni, može značiti da tinejdžeri jednostavno ne dobijaju količinu kvalitetnog sna koja im je potrebna. Ne samo da nedostatak sna smanjuje naš imunitet, utiče na naše raspoloženje i smanjuje koncentraciju, već istraživanja takođe sugerišu da utiče i na naš mikrobiom. Mala švedska studija pokazala je da je nakon samo dve noći nespavanja, mikrobiom učesnika studije značajno izmenjen.

Umor i probiotici

Tinejdžeri se često osećaju umorno. Dok nedostatak sna i loša ishrana ovo pogoršavaju, još jedan ključni faktor je da njihova tela prolaze kroz period brzog rasta. Zahtev za energijom je veliki, zbog čega često osećaju i veliku glad. Od vitalnog je značaja da se hranljivi sastojci efikasno apsorbuju iz njihove hrane. Probiotici mogu pomoći u procesu varenja i apsorpcije, jer proizvode digestivne enzime koji pomažu u razgradnji hrane. Oni takođe poboljšavaju zdravlje sluznice creva, što omogućava veću apsorpciju hranljivih materija.

Svi metabolički procesi se oslanjaju na adekvatno snabdevanje mikronutrijentima, a posebno se u proizvodnji energije koriste vitamini iz porodice B. Probiotske bakterije mogu biti od pomoći i ovde, jer zapravo proizvode određene B-vitamine za nas, dok nam takođe pomažu da apsorbujemo ključne vitamine i minerale iz digestivnog trakta. Bilo koji dobar, dobro istražen probiotik koji u neizmenjenom stanju dopre do creva i čvrsto se prilepi za zid creva, bi ovde pomogao.

Stres i probiotici

Tinejdžerske godine mogu biti teške godine kako za decu, tako za roditelje. Kako se emocionalna inteligencija još uvek razvija, suočavanje sa novim (i potencijalno stresnim) situacijama može dovesti do anksioznosti i depresije, od kojih oba stanja mogu uticati na brojne oblasti zdravlja i blagostanja.

Nažalost, problemi mentalnog zdravlja su u porastu. Ovo je trend koji se primećuje među svim starosnim grupama, međutim tinejdžeri prolaze posebno loše, sa čak 1 od 55 adolescenata. Ova brojka je nešto viša kod tinejdžerki, a za 1 od 46 se kaže da je pogođena u dobi od 14 godina.

Kao odgovor na stres, telo povećava proizvodnju hormona stresa, odnosno kortizola i adrenalina. Ovi hormoni utiču na naš nivo šećera u krvi i mogu dovesti do „pada “ šećera u krvi i žudnje za visokoenergetskom hranom. Preterano oslanjanje na ove vrste hrane čini hormonske promene tinejdžera još gorim, a takođe može dovesti do povećanja telesne težine.

Stres utiče negativno na crevni mikrobiom

Pored toga, pokazalo se da hormoni stresa negativno utiču na mikrobiom creva. U ispitivanju koje je uključivalo 47 nedonoščadi (rođenih između 24-37 nedelja), uzimani su redovni uzorci stolice tokom njihovog boravka u NICU i analizirani na mikrobiološki sastav. Bebe u neonatalnoj jedinici su namerno odabrane za ovo ispitivanje, jer prema autorima studije, ovo okruženje izlaže bebe brojnim stresorima, uključujući odvajanje od roditelja i potencijalno bolne medicinske procedure. Kumulativni efekat takvih stresora visokog nivoa, a bebe nemaju načina da verbaliziraju ovaj stres, mogu dovesti do izlaganja toksičnom stresu.

Rezultati su pokazali da, iako na proces kolonizacije crevnih mikroba odojčadi utiču mnogi faktori, čini se da je stres značajan. Autori su zaključili da:

Za ranjivu nedonoščad koja doživljava visoku izloženost stresu u NICU-u, naši podaci sugerišu da ova odojčad takođe doživljavaju povećano mikrobno obilje sojeva Proteusa i Veillonella. Kao vrsta gama-proteobakterije, dominacija Proteusa može predstavljati povećan rizik za imunokompromitovanu nedonoščad.

Osim što stres utiče na mikrobiom, klinička ispitivanja na ljudima su otkrila da su prisutni i obrnuti efekti. Uzimanje probiotika može podržati naše mentalno blagostanje zahvaljujući našoj osovini creva i mozga. Suplementacija određenim sojevima probiotika, uključujući Lactobacillus acidophilus Rosell-52 i Bifidobacterium longum Rosell-175, može poboljšati naše mentalno zdravlje.

acidophilus Rosell-52 i B. longum Rosell-175 pokazali su se u kliničkom ispitivanju na ljudima sa zlatnim standardom da značajno smanjuju depresiju, neprijateljstvo prema ljutnji i psihički stres, kao i da imaju pozitivne efekte na anksioznost. Studija je takođe poboljšala veštine rešavanja problema i rezultate samookrivljavanja što bi moglo biti od interesa za tinejdžere koji prolaze kroz ispitnu sezonu.

Podrška tinejdžerima u bilo kom posebno stresnom periodu uz pomoć probiotika istraženog za mentalno zdravlje može biti od velike pomoći. Uzimanje prebiotika takođe može pomoći, jer prebiotici podstiču proliferaciju prijateljskih sojeva bakterija u crevima.

Intimno zdravlje i probiotici

Kako hormoni rastu u telu, tinejdžeri prirodno počinju da istražuju svoju seksualnost. Tema seksualnog obrazovanja se pominje u ranom uzrastu u školi, tako da su naši mladi, nadamo se, potpuno svesni rizika od polno prenosivih bolesti i trudnoće. Međutim, kod devojčica, početak menstruacije, uzrokovan porastom estrogena i progesterona, ponekad može signalizirati dolazak neželjene vaginalne infekcije.

Probiotski sojevi koji su testirani na ljudima i za koje se zna da su korisni uključuju: Lactobacillus rhamnosus GR-1® i Lactobacillus reuteri RC-14®. Pokazalo se da kombinacija ova dva soja smanjuje rizik i pomaže u ublažavanju simptoma drozda, cistitisa i bakterijske vaginoze.

Probiotici za vaše tinejdžere

Probiotici mogu pružiti podršku celoj porodici, ali posebno tinejdžerima koji se suočavaju sa jednim od fizički, mentalno i emocionalno najizazovnijih perioda u svom životu. Postoje dobri dokazi koji ukazuju na to da se mnogim fizičkim i emocionalnim zdravstvenim problemima može pomoći suplementacija probioticima. Gde je moguće, preporučuje se da izaberete probiotik koji sadrži sojeve, koji su istraženi za individualne zdravstvene potrebe vašeg tinejdžera. Uvek se fokusirajte na pokušaj da prvo rešite probavne simptome, jer dobro zdravlje počinje u crevima! Pomažući u posredovanju stresa, balansiranju hormona, proizvodnji B-vitamina (za energiju) i smanjenju upale u telu, probiotici mogu pomoći u mnogim fizičkim i emocionalnim aspektima adolescencije.

Mnogi tinejdžeri možda čak žele da nastave sa upotrebom probiotika u odraslom dobu kako bi podržali svoje zdravlje i dobrobit dok se suočavaju sa novim izazovima, kao što su rad, pa čak i roditeljstvo.

Probiotik Enterobiotik® je jedinstvena kombinacija probiotske gljivice i probiotskih bakterija.

Zajedničko delovanje probiotske gljivice i probiotskih bakterija pospešuje zdravlje creva i održava balans:

Probiotska gljivica Saccharomyces boulardii deluje u lumenu creva, vezujući za sebe patogene čime pospešuje njihovu eliminaciju i onemogućava štetno delovanje.

Probiotske bakterije Lactobacillus ( LGG, LP HEAL 9, LP 6595) su normalni stanovnici u crevima čija je osnovna uloga da:

jačaju crevnu barijeru i sprečavaju prolaz patogena i toksina
obnavljaju i uspostavljaju prirodnu raznotežu u crevima
jačaju imunitet organizma

Reference:

Bryant PA et al. 2004. Sick and tired: does sleep have a vital role in the immune system? Nature Reviews Immunology volume 4, pages 457–467
Shilo L (MD) et al. 1999. Patients in the Intensive Care Unit Suffer from Severe Lack of Sleep Associated with Loss of Normal Melatonin Secretion Pattern. The American Journal of the Medical Sciences. Volume 317, Issue 5, Pages 278-281.
Killgore WDS. 2010. Effects of sleep deprivation on cognition. Neuroimaging Center, McLean Hospital, Harvard Medical School, Belmont, MA, USA. Progress in Brain Research. Volume 185, Pages 105-129.
Chaput JP. July 2014. Sleep patterns, diet quality and energy balance. Healthy Active Living and Obesity Research Group, Children’s Hospital of Eastern Ontario Research Institute, Ontario, Canada. Physiology & Behavior. Volume 134, July 2014, Pages 86-91
https://www.mentalhealth.org.uk/statistics/mental-health-statistics-children-and-young-people
https://www.nhs.uk/news/mental-health/many-teenagers-reporting-symptoms-depression/
D’Agata AL et al. Dec. 2018. Effects of early life NICU stress on the developing gut microbiome. College of Nursing, University of Rhode Island, Kingston, Rhode Island, USA. Wiley Developmental Psychobiology. DOI: 10.1002/dev.21826.
Messaoudi M. et al., (2011), ‘Assessment of psychotropic-like properties of a probiotic formulation (Lactobacillus helveticus R0052 and Bifidobacterium longum R0175) in rats and human subjects’. British Journal of Nutrition, 105(5):755.
C et al. 2016. Gut Microbiota and Glucometabolic Alterations in Response to Recurrent Partial Sleep Deprivation in Normal-weight Young Individuals. J. Molecular Metabolism.
Bowe WP et al., (2006). Inhibition of Propionibacterium acnes by bacteriocin-like inhibitory substances (BLIS) produced by Streptococcus salivarius. J Drugs Dermatol. 5 (9): 868
Lewis S.J et al. 1997. Lower serum oestrogen concentrations associated with faster intestinal transit. Br J Cancer. 76(3): 395-400.