Kako govore naši stari, potrebno je dosta vremena da se neko upozna. Štaviše, postoji i izreka koja kaže da sa nekim moraš pojesti džak soli da bi ga upoznao. U prevodu, potrebno je svaki dan sedeti za trpezom i podeliti svaki obrok, a nema obroka bez soli. Ona daje prekopotreban ukus svakoj hrani i jela bez nje su lišena one suptilne note u ukusima.
Dakle, bez soli se ne može.
A da li je ona dobra za nas? I jeste i nije ali, hajde prvo malo da se upoznamo sa natrijumom.
So i natrijum
So, takođe poznata kao natrijum hlorid, sadrži oko 40% natrijuma i 60% hlorida. Ljudskom telu je potrebna mala količina natrijuma za sprovođenje nervnih impulsa, kontrakciju i opuštanje mišića i održavanje odgovarajuće ravnoteže vode i minerala. Procenjuje se da nam je potrebno oko 500 mg natrijuma dnevno za ove vitalne funkcije. Ali, previše natrijuma u ishrani može dovesti do visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti i moždanog udara. Takođe može izazvati gubitke kalcijuma, od kojih se neki čak mogu “izvući” iz kostiju, ostavljajući je oslabljenom i krtom.
Kratka istorija soli
Ko je otkrio so? Verovali ili ne, u pitanju su životinje! One su napravile male staze u divljini do velikog grumenja soli; praistorijski ljudi su ih pratili; staze su postale putevi, a naselja su rasla pored njih! Kada je ljudska ishrana prešla sa divljači bogate solima na žitarice, bilo je potrebno više soli za dopunu ishrani. Ali, podzemne naslage su bile nedostupne, a so posuta po površini nedovoljno. Oskudica je održavala mineral dragocenim. Kako se civilizacija širila, so je postala jedna od glavnih svetskih roba za trgovinu. Istorija kaže da su i Egipćani uvideli posebnost ovog minerala. Koristili su so kako za pojačavanje ukusa, tako i za prezervaciju namirnica, jer je so poznata kao efikasan štit od štetnih bakterija. Tokom istorije, so je uvek bila dragocena namirnica, pa su se oko nje i vodili ratovi a u staroj Kini samo je zlato bilo skuplje od soli!
U Rimu su plaćeni vojnici dobijali takozvani „salarium“ – zarađeni iznos u soli. Odatle i potiče francuska reč salaire ili engleska reč salary, koja označava platu.
Dakle, natrijum je sa nama od samog početka ljudske istorije. A kako smo ga iskoristili?
Natrijum i navike ishrane savremenog čoveka
Savremena dijeta poznata je po visokom sadržaju soli ili natrijum hlorida (NaCl). Između prerađene hrane poput testenine i sira, suhomesnatih proizvoda i brze hrane, moglo bi se reći da je oskudica soli stvar prošlosti.
Natrijum generalno nije hranljiva materija koju treba da tražite; štaviše – ona pronalazi nas! Skoro svaka neprerađena hrana poput voća, povrća, integralnih žitarica, orašastih plodova, mesa i mlečnih namirnica ima malo natrijuma. Većina soli u našoj ishrani dolazi iz komercijalno pripremljene hrane, a ne od soli koja se dodaje u kuvanje kod kuće ili čak od soli koja se dodaje za stolom pre jela.
Šta nam je izobilje soli donelo i kako unos natrijuma može da se odnosi i na zdravlje crevnog mikrobioma?
Kada konzumirate hranu bogatu soli, hrana prolazi kroz vaš sistem za varenje i ulazi u creva, gde se većina hranljivih materija apsorbuje i oslobađa u krv. Prekomerni nivoi natrijuma u krvotoku mogu imati veoma štetne posledice po zdravlje. Mogu izazvati mnoga ozbiljna stanja poput visokog krvnog pritiska, što je plodno tlo za razvitak mnogih sekundarnih oboljenja i tegoba.
Zdravlje i so
Hipertenzija je poznata kao tihi ubica jer većina ljudi može da živi godinama bez ikakvih simptoma. Međutim, ako se ne leči, hipertenzija može povećati rizik od kardiovaskularnih tegoba kao što su srčani ili moždani udar. U skorije vreme, unos soli povezuje se sa upalnim stanjima kao što je multipla skleroza (MS) i autoimuni poremećaji, a sada se lista čak proširuje i na zdravlje naših creva.
Nedavno su naučnici identifikovali jasnu vezu između unosa natrijuma i načina života mikroba osetljivih na so. Neke studije su pokazale da unos velike količine natrijuma može oštetiti korisne bakterije poput Lactobacillus murinus u mikrobiomu i promeniti njihovu mikrobnu aktivnost.
Već duže vreme se smatra da dijeta sa visokim sadržajem soli izaziva zdravstvene probleme, ali je još uvek nešto manje poznato kako takva ishrana utiče na mikrobiotu creva, varenje proteina i prolaz u digestivnom traktu.
Do sada je utvrđeno da visok unos soli može uticati na učinak proteina u različitim organima, na primer, u bubrezima, srcu i krvnim sudovima, izazivajući povećanje enzima oksidacije masnih kiselina uključujući transketolazu, dehidrogenazu flavoproteina koji prenosi elektrone i acil-koenzim. Međutim, manje se zna o promenama u mikrobioti creva, varenju proteina i apsorpciji kao odgovor na dijetu sa visokim sadržajem soli.
Natrijum i nadimanje
Procenjuje se da nadimanje pogađa do trećine odraslih u razvijenim zemljama, kao i više od 90 procenata osoba sa sindromom iritabilnog creva. Nadimanje karakteriše nakupljanje viška gasova u crevima. Proizvodnja gasa se može pripisati crevnim bakterijama koje proizvode gas i razlažu vlakna. Postoje dokazi da natrijum može da stimuliše ovo stanje. So uzrokuje zadržavanje vode, a to može biti jedan od faktora. Pretpostavlja se da unos natrijuma takođe menja mikrobiom creva na način koji modifikuje proizvodnju bakterijskog sulfide.
Ključna implikacija ove vrste istraživanja je da smanjenje natrijuma u ishrani može biti efikasan način za smanjenje i nadimanja – a posebno može pomoći ljudima da održavaju svoje zdravlje ishranom bogatom vlaknima.
Dobar probiotik za zdrav stomak
Da bi smanjili problem nadimanja, a istovremeno poboljšali probavu i apsorpciju natrijuma iz creva, potrebno je stvoriti zdrav mikrobiom creva. Kada je narušena ravnoteža među bakterijama u našim crevima, narušeno je i zdravlje u našem organizmu. Tu dobar izbor probiotika dolazi do izražaja, jer pomaže da se uspostavi ravnoteža, a samim tim i poboljša naše ukupno zdravstveno stanje.
Stoga probiotike treba pažljivo birati, jer nisu svi isti.
Veliki broj studija je pokazao da probiotske kulture u proizvodu Probiotik Enterobiotik®
- Ograničavaju i uništavaju rast i razvoj patogenih mikoorganizama
- Obnavljaju i uspostavljaju prirodnu crevnu ravnotežu
- Predstavljaju barijeru za prolaz patogenih bakterija, virusa i gljivica u organizam
- Sprečavaju štetno dejstvo bakterijskih toksina
- Jačaju imuni odgovor
