U nama živi svet koji nas štiti, hrani i vodi
Naš unutrašnji ekosistem
U nama postoji nevidljiva zajednica – kompleksan ekosistem triliona mikroorganizama koji svakog dana tiho, ali odlučno učestvuju u svakom aspektu našeg zdravlja. Taj mikrobiomski savez, poznat kao crevna mikrobiota, nije samo pasivni pratilac našeg života – on je aktivni učesnik koji reguliše naše imuniteta, raspoloženje, probave i mnoge druge funkcije organizma.
Mood
Stabilnije raspoloženje
Uticaj na organizam iznutra
U poslednjih nekoliko decenija, naučna istraživanja su jasno pokazala da stanje mikrobiote ne utiče isključivo na varenje, već ima dalekosežan uticaj na čitav organizam. Od toga kako varimo i apsorbujemo hranu, preko sposobnosti tela da se odbrani od infekcija, pa sve do našeg raspoloženja i zdravlja kože – ravnoteža crevne mikrobiote jedan je od temelja zdravlja1.
Posledice disbioze
Narušena ravnoteža mikrobiote (disbioza)2 može biti povezana sa nizom stanja – uključujući hronični umor, oslabljen imunitet, poremećaje raspoloženja, probavne tegobe, inflamatorna i autoimuna oboljenja, pa čak i kožne probleme poput atopijskog dermatitisa i ekcema. Nasuprot tome, uravnotežena mikrobiota doprinosi boljoj otpornosti, mentalnom balansu i zdravlju organizma.
Mikrobiota creva – ključ ravnoteže celog organizma
Mikrobiota ima ključnu ulogu u varenju hrane, razgradnji složenih polisaharida, kao i u apsorpciji određenih nutrijenata. Brojne crevne bakterije učestvuju u sintezi esencijalnih mikronutrijenata (poput vitamina K, biotina i nekih vitamina B kompleksa).
Osim toga, mikrobiota proizvodi kratkolančane masne kiseline (SCFA)3 koje imaju važnu ulogu u očuvanju integriteta crevne barijere, regulaciji inflamatornih procesa i podršci energetskom metabolizmu ćelija debelog creva. Kada je mikrobiotska ravnoteža narušena, može doći do poremećaja varenja, povećane propustljivosti crevne barijere, nadutosti, iritabilnosti creva i opšte metaboličke disfunkcije.
Mikrobiota creva – ključ ravnoteže celog organizma
Mikrobiota ima ključnu ulogu u varenju hrane, razgradnji složenih polisaharida, kao i u apsorpciji određenih nutrijenata. Brojne crevne bakterije učestvuju u sintezi esencijalnih mikronutrijenata (poput vitamina K, biotina i nekih vitamina B kompleksa).
Osim toga, mikrobiota proizvodi kratkolančane masne kiseline (SCFA)3 koje imaju važnu ulogu u očuvanju integriteta crevne barijere, regulaciji inflamatornih procesa i podršci energetskom metabolizmu ćelija debelog creva. Kada je mikrobiotska ravnoteža narušena, može doći do poremećaja varenja, povećane propustljivosti crevne barijere, nadutosti, iritabilnosti creva i opšte metaboličke disfunkcije.
Raspoloženje — mozak se nalazi i u crevima
Zvuči neverovatno, ali više od 90% serotonina, ključnog neurotransmitera uključenog u regulaciju raspoloženja, sna i kognitivnih funkcija, sintetiše se u ćelijama gastrointestinalnog trakta.4 Komunikacija između creva i mozga (gut-brain axis) odvija se kroz složene mehanizme putem nervnih signala, imunoloških molekula i neurotransmitera.5
Disbioza, odnosno narušena ravnoteža crevne mikrobiote, dovodi se u vezu sa poremećajem raspoloženja, poput anksioznosti i depresije, kao i sa teškoćama u pamćenju, koncentraciji i mentalnom fokusu.
Koža — naše ogledalo iznutra
Navodi se sve više dokaza o komunikaciji mikrobiote sa kožom putem ose creva-koža (gut-skin axis)5, koja povezuje stanje gastrointestinalne mikrobiote sa zdravljem kože putem imunoloških, neuroendokrinih i metaboličkih mehanizama.
Disbioza crevne mikrobiote može doprineti sistemskoj inflamaciji i narušavanju imunog odgovora, što je povezano sa pojavom zapaljenskih stanja kao što su atopijski dermatitis, psorijaza, akne i ekcem.6 Nasuprot tome, uravnotežena mikrobiota može doprineti očuvanju homeostaze kože, jačanju barijerne funkcije kože i ublažavanju prekomernih imunih reakcija.
Intimno zdravlje — suptilna ravnoteža
Posebno kod žena, mikrobiota ima važnu ulogu u očuvanju vaginalne flore. Disbalans u crevima može uticati na pojavu bakterijske vaginoze, gljivičnih infekcija i urinarnih tegoba. Zdrava crevna mikrobiota indirektno podržava i intimnu mikrofloru, štiteći je od patogenih mikroorganizama kao što su Gardnerella vaginalis i Escherichia coli, te pomažući očuvanju pH ravnoteže i zaštitne barijere.7
Narušena ravnoteža creva direktno se odražava na smanjenje zaštitnih Lactobacillus vrsta u vaginalnoj flori, što povećava rizik od ponavljajućih infekcija, neugodnih simptoma i hormonskih poremećaja. Pravilna suplementacija probioticima može pomoći u jačanju zaštitne funkcije mikrobiote i vraćanju ravnoteže na nivou celog organizma.7
Alergije — balans creva, miran imuni odgovor
Zdravlje crevne mikrobiote odražava se direktno na rad imuniteta i sklonost alergijskim reakcijama. Neravnoteža u crevima može pojačati upalne procese i proizvodnju proinflamatornih citokina, što dovodi do simptoma poput kijanja, osipa, iritacija ili curenja nosa. EnteroBiotik formulacije ciljano podržavaju ravnotežu mikrobiote, obezbeđujući stabilan imuni odgovor i smanjujući nepovoljne alergijske reakcije tokom sezonskih i nutritivnih izazova.8
Disbioza, odnosno narušena ravnoteža crevne mikrobiote, dovodi se u vezu sa poremećajem imunih ćelija koje regulišu alergijski odgovor, što dovodi do povećane osetljivosti na alergene i ponavljajućih reakcija. Pravilna suplementacija probioticima može pomoći u uspostavljanju ravnoteže i smanjenju intenziteta alergijskih simptoma.8
Energija — vitalnost koja počinje u crevima
Crevna mikrobiota predstavlja prvi front odbrane organizma, aktivno komunicirajući sa imunim sistemom i regulišući lokalne i sistemske imune odgovore. Preko 70% imunih ćelija nalazi se u crevima, gde mikrobiota proizvodi kratkolančane masne kiseline (SCFA) i modulira rad T-ćelija, B-ćelija i makrofaga. Zdrava mikrobiota direktno doprinosi jačanju imuniteta, bržem oporavku od infekcija i zaštiti od sezonskih bolesti.9
Poremećena ravnoteža mikrobiote smanjuje proizvodnju zaštitnih molekula i oslabljuje sposobnost tela da se adekvatno odbrani od patogena, što može dovesti do čestih infekcija, produženih bolesti i smanjene otpornosti. Ciljana probiotska suplementacija pomaže u vraćanju ravnoteže i jačanju prirodnih odbrambenih mehanizama organizma.9
Balans mikrobiote — lakši put do manje kilaže
Crevna mikrobiota učestvuje u tome kako telo koristi energiju iz hrane, skladišti masti i održava telesnu težinu.¹⁰ Kod osoba sa viškom kilograma često se uočavaju promene u sastavu mikrobiote i odnosu glavnih bakterijskih grupa Firmicutes i Bacteroidetes, što može da bude povezano sa efikasnijim “izvlačenjem” energije iz hrane i većom sklonošću ka nagomilavanju masnog tkiva.¹⁰
Poremećena ravnoteža crevne mikrobiote može da doprinese pojačanom apetitu, želji za visoko‑kaloričnom hranom i oscilacijama nivoa šećera u krvi, dok uravnotežena mikrobiota, uz podršku odabranih probiotskih sojeva i nutrijenata, može da pomogne u održavanju zdravije telesne težine.¹⁰
Raspoloženje — mozak se nalazi i u crevima
Zvuči neverovatno, ali više od 90% serotonina, ključnog neurotransmitera uključenog u regulaciju raspoloženja, sna i kognitivnih funkcija, sintetiše se u ćelijama gastrointestinalnog trakta4. Komunikacija između creva i mozga (gut-brain axis) odvija se kroz složene mehanizme putem nervnih signala, imunoloških molekula i neurotransmitera5.
Disbioza, odnosno narušena ravnoteža crevne mikrobiote, dovodi se u vezu sa poremećajem raspoloženja, poput anksioznosti i depresije, kao i sa teškoćama u pamćenju, koncentraciji i mentalnom fokusu.
Koža — naše ogledalo iznutra
Navodi se sve više dokaza o komunikaciji mikrobiote sa kožom putem ose creva-koža (gut-skin axis)5, koja povezuje stanje gastrointestinalne mikrobiote sa zdravljem kože putem imunoloških, neuroendokrinih i metaboličkih mehanizama.
Disbioza crevne mikrobiote može doprineti sistemskoj inflamaciji i narušavanju imunog odgovora, što je povezano sa pojavom zapaljenskih stanja kao što su atopijski dermatitis, psorijaza, akne i ekcem.6 Nasuprot tome, uravnotežena mikrobiota može doprineti očuvanju homeostaze kože, jačanju barijerne funkcije kože i ublažavanju prekomernih imunih reakcija.
Intimno zdravlje — suptilna ravnoteža
Posebno kod žena, mikrobiota ima važnu ulogu u očuvanju vaginalne flore. Disbalans u crevima može uticati na pojavu bakterijske vaginoze, gljivičnih infekcija i urinarnih tegoba. Zdrava crevna mikrobiota indirektno podržava i intimnu mikrofloru, štiteći je od patogenih mikroorganizama kao što su Gardnerella vaginalis i Escherichia coli, te pomažući očuvanju pH ravnoteže i zaštitne barijere.7
Narušena ravnoteža creva direktno se odražava na smanjenje zaštitnih Lactobacillus vrsta u vaginalnoj flori, što povećava rizik od ponavljajućih infekcija, neugodnih simptoma i hormonskih poremećaja. Pravilna suplementacija probioticima može pomoći u jačanju zaštitne funkcije mikrobiote i vraćanju ravnoteže na nivou celog organizma.7
Alergije — balans creva, miran imuni odgovor
Zdravlje crevne mikrobiote odražava se direktno na rad imuniteta i sklonost alergijskim reakcijama. Neravnoteža u crevima može pojačati upalne procese i proizvodnju proinflamatornih citokina, što dovodi do simptoma poput kijanja, osipa, iritacija ili curenja nosa. EnteroBiotik formulacije ciljano podržavaju ravnotežu mikrobiote, obezbeđujući stabilan imuni odgovor i smanjujući nepovoljne alergijske reakcije tokom sezonskih i nutritivnih izazova.8
Disbioza, odnosno narušena ravnoteža crevne mikrobiote, dovodi se u vezu sa poremećajem imunih ćelija koje regulišu alergijski odgovor, što dovodi do povećane osetljivosti na alergene i ponavljajućih reakcija. Pravilna suplementacija probioticima može pomoći u uspostavljanju ravnoteže i smanjenju intenziteta alergijskih simptoma.8
Energija — vitalnost koja počinje u crevima
Crevna mikrobiota predstavlja prvi front odbrane organizma, aktivno komunicirajući sa imunim sistemom i regulišući lokalne i sistemske imune odgovore. Preko 70% imunih ćelija nalazi se u crevima, gde mikrobiota proizvodi kratkolančane masne kiseline (SCFA) i modulira rad T-ćelija, B-ćelija i makrofaga. Zdrava mikrobiota direktno doprinosi jačanju imuniteta, bržem oporavku od infekcija i zaštiti od sezonskih bolesti.9
Poremećena ravnoteža mikrobiote smanjuje proizvodnju zaštitnih molekula i oslabljuje sposobnost tela da se adekvatno odbrani od patogena, što može dovesti do čestih infekcija, produženih bolesti i smanjene otpornosti. Ciljana probiotska suplementacija pomaže u vraćanju ravnoteže i jačanju prirodnih odbrambenih mehanizama organizma.9
Balans mikrobiote — lakši put do manje kilaže
Crevna mikrobiota učestvuje u tome kako telo koristi energiju iz hrane, skladišti masti i održava telesnu težinu.¹⁰ Kod osoba sa viškom kilograma često se uočavaju promene u sastavu mikrobiote i odnosu glavnih bakterijskih grupa Firmicutes i Bacteroidetes, što može da bude povezano sa efikasnijim “izvlačenjem” energije iz hrane i većom sklonošću ka nagomilavanju masnog tkiva.¹⁰
Poremećena ravnoteža crevne mikrobiote može da doprinese pojačanom apetitu, želji za visoko‑kaloričnom hranom i oscilacijama nivoa šećera u krvi, dok uravnotežena mikrobiota, uz podršku odabranih probiotskih sojeva i nutrijenata, može da pomogne u održavanju zdravije telesne težine.¹⁰
EnteroBiotik® premium proizvodi
20
kapsula
10
kapsula
EnteroBiotik® Intima
Raspon cena: od 1.350,00 RSD do 2.160,00 RSD
20
kapsula
10
kapsula
EnteroBiotik® Intima
Raspon cena: od 1.350,00 RSD do 2.160,00 RSD
Mood
Stabilnije raspoloženje
Mood
Stabilnije raspoloženje
Alergo
Ublažavanje simptoma alergija
Alergo
Ublažavanje simptoma alergija
Strong
Više energije za svaki dan
Slim
Više energije za svaki dan
Atopi
Podrška za kožu sklonu atopiji i aknama
Intima
Podrška za intimno zdravlje
Reference
1. Manos J. The human microbiome in disease and pathology. APMIS. 2022 Dec;130(12):690-705. doi: 10.1111/apm.13225. Epub 2022 May 6. PMID: 35393656; PMCID: PMC9790345. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/35393656/
2. Belizário JE, Faintuch J. Microbiome and Gut Dysbiosis. Exp Suppl. 2018;109:459-476. doi: 10.1007/978-3-319-74932-7_13. PMID: 30535609. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30535609/
3. Martin-Gallausiaux C, Marinelli L, Blottière HM, Larraufie P, Lapaque N. SCFA: mechanisms and functional importance in the gut. Proc Nutr Soc. 2021 Feb;80(1):37-49. doi: 10.1017/S0029665120006916. Epub 2020 Apr 2. PMID: 32238208. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32238208/
4. Xie Y, Wang C, Zhao D, Wang C, Li C. Dietary Proteins Regulate Serotonin Biosynthesis and Catabolism by Specific Gut Microbes. J Agric Food Chem. 2020 May 27;68(21):5880-5890. doi: 10.1021/acs.jafc.0c00832. Epub 2020 May 13. PMID: 32363863. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32363863/
5. Mahmud MR, Akter S, Tamanna SK, Mazumder L, Esti IZ, Banerjee S, Akter S, Hasan MR, Acharjee M, Hossain MS, Pirttilä AM. Impact of gut microbiome on skin health: gut-skin axis observed through the lenses of therapeutics and skin diseases. Gut Microbes. 2022 Jan-Dec;14(1):2096995. doi: 10.1080/19490976.2022.2096995. PMID: 35866234; PMCID: PMC9311318. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/35866234/
6. Ryguła I, Pikiewicz W, Grabarek BO, Wójcik M, Kaminiów K. The Role of the Gut Microbiome and Microbial Dysbiosis in Common Skin Diseases. Int J Mol Sci. 2024 Feb 6;25(4):1984. doi: 10.3390/ijms25041984. PMID: 38396663; PMCID: PMC10889245. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/38396663/
7. Elkafas H, Walls M, Al-Hendy A, Ismail N. Gut and genital tract microbiomes: Dysbiosis and link to gynecological disorders. Front Cell Infect Microbiol. 2022 Dec 16;12:1059825. doi: 10.3389/fcimb.2022.1059825. Erratum in: Front Cell Infect Microbiol. 2023 May 12;13:1211349. doi: 10.3389/fcimb.2023.1211349. PMID: 36590579; PMCID: PMC9800796. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/36590579/
8. Pascal M, Perez-Gordo M, Caballero T, Escribese MM, Lopez Longo MN, Luengo O, Manso L, Matheu V, Seoane E, Zamorano M, Labrador M, Mayorga C. Microbiome and Allergic Diseases. Front Immunol. 2018 Jul 17;9:1584. doi: 10.3389/fimmu.2018.01584. PMID: 30065721; PMCID: PMC6056614. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30065721/
9. Belkaid Y, Hand TW. Role of the microbiota in immunity and inflammation. Cell. 2014 Mar 27;157(1):121-41. doi: 10.1016/j.cell.2014.03.011. PMID: 24679531; PMCID: PMC4056765. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24679531/
Reference
- Manos J. The human microbiome in disease and pathology. APMIS. 2022 Dec;130(12):690-705. doi: 10.1111/apm.13225. Epub 2022 May 6. PMID: 35393656; PMCID: PMC9790345.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/35393656/ - Belizário JE, Faintuch J. Microbiome and Gut Dysbiosis. Exp Suppl. 2018;109:459-476. doi: 10.1007/978-3-319-74932-7_13. PMID: 30535609. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30535609/
- Martin-Gallausiaux C, Marinelli L, Blottière HM, Larraufie P, Lapaque N. SCFA: mechanisms and functional importance in the gut. Proc Nutr Soc. 2021 Feb;80(1):37-49. doi: 10.1017/S0029665120006916. Epub 2020 Apr 2. PMID:32238208.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32238208/ - Xie Y, Wang C, Zhao D, Wang C, Li C. Dietary Proteins Regulate Serotonin Biosynthesis and Catabolism by Specific Gut Microbes. J Agric Food Chem. 2020 May 27;68(21):5880-5890. doi: 10.1021/acs.jafc.0c00832. Epub 2020 May 13. PMID: 32363863. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32363863/
- Mahmud MR, Akter S, Tamanna SK, Mazumder L, Esti IZ, Banerjee S, Akter S, Hasan MR, Acharjee M, Hossain MS, Pirttilä AM. Impact of gut microbiome on skin health: gut-skin axis observed through the lenses of therapeutics and skin diseases. Gut Microbes. 2022 Jan-Dec;14(1):2096995. doi: 10.1080/19490976.2022.2096995. PMID: 35866234; PMCID: PMC9311318. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/35866234/
- Ryguła I, Pikiewicz W, Grabarek BO, Wójcik M, Kaminiów K. The Role of the Gut Microbiome and Microbial Dysbiosis in Common Skin Diseases. Int J Mol Sci. 2024 Feb 6;25(4):1984. doi: 10.3390/ijms25041984. PMID: 38396663; PMCID: PMC10889245. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/38396663/
- Elkafas H, Walls M, Al-Hendy A, Ismail N. Gut and genital tract microbiomes: Dysbiosis and link to gynecological disorders. Front Cell Infect Microbiol. 2022 Dec 16;12:1059825. doi: 10.3389/fcimb.2022.1059825. Erratum in: Front Cell Infect Microbiol. 2023 May 12;13:1211349. doi: 10.3389/fcimb.2023.1211349. PMID: 36590579; PMCID: PMC9800796. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/36590579/
- Pascal M, Perez-Gordo M, Caballero T, Escribese MM, Lopez Longo MN, Luengo O, Manso L, Matheu V, Seoane E, Zamorano M, Labrador M, Mayorga C. Microbiome and Allergic Diseases. Front Immunol. 2018 Jul 17;9:1584. doi: 10.3389/fimmu.2018.01584. PMID: 30065721; PMCID: PMC6056614. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30065721/
- Belkaid Y, Hand TW. Role of the microbiota in immunity and inflammation. Cell. 2014 Mar 27;157(1):121-41. doi: 10.1016/j.cell.2014.03.011. PMID: 24679531; PMCID: PMC4056765. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24679531/
